Domovino moja,
Prošlo je dosta vremena od kad sam ti zadnji put pisala. Ne brini, nisam dopustila da se otmeš zaboravu, a zar čovjek i može zaboravit zemlju u kojoj je rođen i na čijem tlu je pustio prve korake? Znaš, često te spomenemo, uz jutarnju kafu sa majkom i ocem. Majka bi reci da bi svaku zoru rata dočekala budna, u podrumu bez i jedne zrake svjetlosti bi strepila nad uzdasima svoje djece. Umirivala bi nas tako što bi reci da će doći babo i iznenaditi nas ako budemo poslušni, iako se i ona sama u mislima borila sa strahom da ga možda nećemo više nikad vidjeti. Plašila bi se svakog novog dana i onog što dolazi sa njim… Slušam i očevu stranu priče, o tvojoj prošlosti, o tome kako su te životima branili od svakog ljudskog zla. U jednom uzdahu se može namirisati strah i trauma koja i dan danas živi u podsvijesti. Velika je to žrtva bila za tebe, Domovino moja. Visoka cijena je plačena da bi se na karti svijeta mogla prepoznati granica BiH. Ali opet, kažu da iako su tada bila teška i trnovita vremena, bila su bolja nego ova danas. Barem si znao od koga trebaš čuvati leđa sebi i porodici, metak i granata su bili sredstva kojima se ratovalo. A danas? Danas su riječi nacionalizma, mržnje, zavisti, ljubomore ono čime se “ratuje.“ Ne znaš koga možeš zvati svojim niti od koga se trebaš čuvati. Eto, takav nam je vakat došao…
A znaš li ti, Domovino, šta je to što Bosanca najviše “peče“? Peče ga to što su danas tvojim herojima, vojnicima, čuvarima oteta sva prava i zasluge stečene u najtežem periodu koji pamti naša BiH. Peče ga to što se njegova diploma koju je platio suzama i bezbroj neprospavanim noćima zamjenjuje diplomom koja je plačena običnom novčanicom. A najviše od svega, peče pasoš i spakovani koferi. Ni jedan nije ispračen suzama radosnicama, niko se od porodice i prijatelja nije pozdravio svojom voljom. Brojne humaniterne akcije bez i najmanjeg znaka podrške od strane vlasti, omladina s visokim obrazovanjem čije ime dugo stoji na spisku biroa za zapošljavanje i još dosta toga…to je ono što Bosanca kao živa rana peče, Domovino moja.
Dženana Bajrić
